Услед велике турбуленције у пољопривредној производњи која се јавила као последица Зелене револуције која је била у пуном замаху од 1950. до 1970., имала је за циљ обезбедити довољно хране и профит произвођачима. Праћена прекомерном интензификацијом, применом синтетичких ђубрива и недовољно испитаних заштитних средстава, оставила је велике последице на људско здравље и животну средину.

У Западној Европи, сваки хектар се у просеку прска 4 и више пута годишње. Само у САД-у се годишње троши око 540.000 т пестицида. Према Светској здравственој организацији годишње се региструје више од 30 милиона тровања пестицидима, од чега око 20.000 завршава смрћу. Употреба многих пестицида која су се раније користила данас су најстроже забрањена у Европској унији и САД-у, али чак 75 % тих пестицида се и даље користи у неразвијеним земљама. Научница и природњак Рахел Карсон (Rachel Carson), 1962. године објављује књигу “Тихо пролеће”, која наводи застрашујуће последице ДДТ и других пестицида на животну средину, а нарочито на птице и друге корисне организме. Та књига постаје најпродаванија у неколико земаља, укључујући САД и постаје кључни фактор у забрани употребе ДДТ у САД-у 1972. године. Иако је чувени инсектицид ДДТ, одавно забрањен, још увек се његово присуство може наћи у одређеним производима, која долазе из увоза земаља „трећег света“.

Томе сведочи и Француска студија у којој је утврђено присуство ДДТ у мајчином млеку. Резидуе пестицида нађене су у млеку дојиља 4 дана након порођаја. У неким случајевима концентрација ДДТ у млеку дојиља била је виша чак 127 пута него у крављем млеку.

Учестало се у литератури наводи да органски произведено поврће и воће има боље нутритивне особине. У органским системима гајења предност имају аутохтоне, отпорне сорте воћа и поврћа, као и житарица, које се одликују вреднијим нутритивним карактеристикама. У поврћу је за око 90% мање нитрата, који су веома штетни јер у човековом организму могу да доведу до појаве метхемоглобинемије. Једна од занимљивих алтернативних култура која је временом била заборављена, а данас се све више гаји јесте крупник (Triticum spelta). Хранљива вредност зрна крупника огледа се у високом садржају укупних протеина (до 19%) са већим садржајем есенцијалних аминокиселина, садржи доста прехрамбених влакана, витамина Б-комплекса, мукополисахарида, који стимулишу имунолошки систем организма, већим садржајем уља и минералних соли.

Контаминација хемијским материјала које угрожавају здравље људи, долази употребом ветеринарских лекова у терапијске сврхе и додатком у сточној храни те употребом хемијских средстава у земљишту. Велики је број радова који упозоравају на опасност присуства антибиотика у млеку и на њихову примену. Истраживањем на 26 органских фарми широм Шведске дошло се до сазња да појава болести и клиничког маститиса са повећаним бројем соматких ћелија, била мања код млечних грла у органском систему гајења у односу на грла са конвенционалних фарми. Истраживањем Британског универзитета Newcastle University утрђено да грла која су била у систему органске производње и која су током летњег периода била изложена паши, ималу су већи садржај омега-3 масних киселина за 50 % али и већи садржај витамина Е, гвожђа и токоферола у односу на млеко из конвенционалне производње. Повећан садржај омега-3 масних киселина и коњуговане линолеинске киселине за 40 % у млеку, последица је временски дужег боравка на пашњацима са високим биодиверзитетом.Због слободног начина испаше у присуству природне светлости, долази је до нормалне синтезе витамина Д. Искључиво животиње које живе под сунцем и намирнице тог порекла богате су липосолубилним витаминима: А, Д, Е у знатно већем садржају у односу на месо из конвенционалног система.










Услед поштовања закона и правилника о органској производњи и добробити животиња, начин држања, исхране и транспорта животиња до кланица нема за последицу појаву бледог, меког и водњикавог меса (BMV), или појаву ткз. „тамног, чврстог и сувог“ меса до којих долази услед убрзане гликолизе, а као последица стреса.Једна од последњих истраживања која указују на значај и вредност органски произвдене хране јесу студије које су спроведене у Шведској од стране IVL института у коме је код потрошача који су конзумирали производе из конвенционалне производње, утврђено у урину присуство различитих врста пестицида. На основу даљих истраживања закључено је да након две недеље конзумирања органских производа, присуство резидуа пестицида у урину је био смањен или готово занемарен. На основу бројих истраживања дошло се до сазнања да храна добијена из конвенционалног начина производње, садржи у себи остатке пестицида, антибиотике, повећани садржај тешких метала, нитрата и других резидуа, који доводе до озбиљних проблема и остављања трајних последица на људско здравље.

И ако још увек влада подељено мишљење у нутритивним вредностима производа из органске и конвенционалне, једно се сигурно, а то је да органски производ произведен у складу са законима природе, представља здравствено безбедан и квалитетан производ. Томе сведоче и подаци FIBL-а да је све већа заинетесованост потрошача за овом врстом производа и постепеним растом органских површина у свету са тренутном цифром од 43, 7 милиона хектара и укупним профитом од 80 милијарди америчких долара у 2014. години.


Бојан Војнов

Текст преузет са http://vok.org.rs/